Svi koji su govorili da je virus nestao onda kada je počeo rat u Ukrajini, sada nek klepe ušima i tišina. Kinezima se opet pojavio, pa su zatvorili grad Šangaj sa preko nekoliko miliona stanovnika. Niko nikuda, a do hrane dolaze teže, s obzirom da ima ljudi koji ne mogu ni zamisliti kako funkcioniraju gradine poput Šangaja, treba reći da nije to zaseok u nekoj dumači đe međed nosi poštu, pa ti široko i komotno dokle hoćeš. Jok brajo, pravo su zakatančili ljude u onim zgradetinama i još im oni u skafanderima preko razglasa vrište da ni u šali ne pokušavaju izaći, dok im se ne kaže. Meni je fora u tome “dok im se ne kaže”, jer ne kontam da virus zna kad smije, kad ne smije napadati ljude, ali ok, taj krug pitanja već smo prežvakali kad je kod nas uvođen policijski sat, pa se nema smisla, vraćati na to. Samo kontam jel’ to sad neki novi šangajski soj koji bi se unatoč zatvorenim Šangajcima, mogao do jeseni doprditi po ostatku planete. Uz to, ovi naši eksperti u divljanje cijena kažu da nemaju blage kada će poludjele cijene dobiti terapiju i smiriti se. Dakle, niko ne zna ništa, a da se pozabave time kako da narodu pomognu u ovom haosu, valjda se nisu sjetili, štajaznam, imaju tuđeg posla da se njime bave, jer se svojim ne bave. Dođe li taj šangajac ne daj Bože, uz sve ovo što nas je spopalo, pa se nema, pa se i kad se ima razvlači, dolazi nam jesen s okusom gorčine, nakon što nas na ljeto uvjere da je sve ok i da idemo potrošiti nešto love po destinacijama. Ok, uvijek je bilo da neko može, a neko može samo sanjati da može. Nego, ja da sam tajni agent neke obavještajne službe, sad bih se lijepo zakofrcnila niz padinu neku ili bih se penzionisala zato što sve njihove bilješke prije nego što ih oni sastave, dolaze do ovog našeg smora koji uredno javlja medijima plan atentata, plan kad će ga se oteti i strpati u kontejner, kao i spisak potrepština iz kuće koje će mu agenti tih striktno tajnih službi, oteti. Pa su na spisku gaće, potkošulje, čarape, babina slika, par četkica za zube, pakovanje toalet papira, odstranjivač mrlja sa tkanine, češalj, kalodont, otirač za noge. Evo, ne znam šta će agentima njegove gaće, ali baja tvrdi da su mu javili neki tamo, pa je fino sve te stvari spakirao i poslao šefu u BG da mu pričuva jer ih je kupovao na akcijama prije ovog divljanja cijena. Znači, na tevejcu kad se pojavi baja i počne pričati o novim saznanjima iz spisa tajnih službi velikih država, tog trenutka jedan agent popije nešto za smirenje. Dupli Jack, pa zavrne rukom konobaru da ponese još. Ne mogu ljudi beliviti da baji iko vjeruje. Naravski, ja bih vjerovala da je kazao da će tražiti ima li još koja ikona kod njega, bankovni računi i tako to, ali gaće i čarape, ma hajte molim vas. Sve u svemu, do oktobra kada idemo na izbore, čeka nas mnogo interesantnih događaja. Samo da šangajac ne hrupi baš tada, pa da se ne daj Bože izbori odgode.
Antibiotici su revolucionirali medicinu, spašavajući milione života od bakterijskih infekcija. Ipak, njihova neregulisana i neodgovorna upotreba predstavlja globalni problem s…
Tog 30. novembra 1954. u Sylacaugi (Alabama, SAD) Ann Hodges ispisala je povijest na neočekivan i bolan način. Postala je jedina poznata osoba koju je pogodio…