PETO GODIŠNJE DOBA: Neko to od gore gleda sve

Nabrzaka sam preslušala neka zvanična lica koja kazaše da nije tako strahobalna situacija što se tiče odlaska ljudi odavde, jer Bože moj, zadovoljni su upisom djece u škole. Naravski, ima djece u školama, ali ni blizu koliko ih je nekada bilo ili koliko bi ih trebalo biti. Načula sam i da se će se svi potruditi oko izrade neke vjerojatno nikad realizirane strategije, koje će kao, pomoći da ljudi odavde ne idu. Sve je to začinjeno dozom patriotizma, suncem tuđeg neba koje nigdje ne grije kao ovdje, i s onom da trava sa druge strane brda nije zelenija od trave sa tvoje strane brda. Meni se čini da je onima koji su postavljeni da služe figuraciji u ovom sistemu, itekako  jasno da smo zemlja iz koje se bježi sve petama udarajući se u zadnjicu, a razloga je mnogo. Nisam još čula da je neko otišao zbog toga jer je gladan, naprosto neće mladi, a bogami ni malo stariji, da trpe ono što razara um, dušu, tijelo, a to je nepravda koja poput aveti viri iza svakog ćoška i kad nešto hoće, uglavnom skače po kičmi onima koji nisu blizu nikakve logorske vatre oko koje su zlodusi okupljaju i dobrano se zagriju. Kažu i da tek dolazi teška ekonomska kriza, mada ja već sada vidim da neke ni ona od lani i preklani nije dotaknula, naprosto jer su u poziciji da sebe ugrade u sistem koji im omogućava da ih teška vremena zaobiđu. Nema tu empatije prema drugima, ovo su vremena grabežljivaca koji bi oteli iz usta komad kruha onome ko samo taj zalogaj ima, pa tutnuli sebi iako im nije potreban, ali od viška glava ne boli, pa sve i ako je oteto od drugog. Takva su vremena, zla i bešćutna, otima ti, i još ti kaže da je otimačina legalna, ozakonjena i da se nemaš smisla ritati. Sve je veći broj takvih kojima je zbog te nepravde dogruhalo, pa su otišli, a oni koji ne mogu otići, imaju nekoliko opcija, ili da šute i trpe, ili da potraže bar tračak pravde pred onim ustanovama gdje su se zakleli de će pravdu istjerati na čistac. Nisam nešto ubijeđena da će se to dogoditi, pa lako mogu kazati da smo u vagonu koji nezaustavljivo srlja u provaliju, i mi obespravljeni, skupa sa onima koji su nas obespravili. To je nepisano univerzalno pravilo, neko od gore sve iz kaosa dovede u red, samo što je malo problematično čekati. Kažu da će ova zima biti teška, duga, hladna i gladna. Naoružajte se strpljenjem jer ugrijati se nećete kod onih koji su vam oteli pravo da i vi od svoga rada živite bar donekle normalno. Bara mala, puno krokodila, ali ima teorija o štakorima, kada su stručnjaci vodili neke ekspertize, pa da ne duljim, oni koji su bili vođe štakorskog tima, na koncu su jeli jedne druge kad su proždrli one slabije, a na kraju, kada je glavni baja štakordžija ostao sam, umro je od gladi. Kažem vam, strpljenja, posložit će to neko do gore kad-tad, i svakome dati onako kako je činio drugima.

Objavio: usn krajina