PETO GODIŠNJE DOBA: To je to

Auh, problema u Brazilu, Lula skinuo Bolsonara s trona vlasti. To valjda tako bude kad narod izađe na izbore pa odluči kulturno, gradski i demokratski nekoga skinuti s vlasti. U nas ti je to malo drukčije, i mi skinemo, ali oni opet nađu načina da uzjašu. Izbori su ovdje završili ima mjesec dana, a još nisu skrojili ko s kim hoće, ko s kim neće u vlast. Meni to govori kao da je ovo rećemo privatna monarhija čijom teritorijom suvereno vladaju tri monarha, a onda su oni svojim podanicima podijelili kneževine, banovine, kraljevstva i kako to već ide, ali ide zato što mi nismo Brazilci, naravski, pa da ovom što je izgubio iako se kočoperi, svejedno ne damo da preuzme opet vlast. Mjesec dana samo se o vlasti priča, dok ni oni što su sad na vlasti, kao ni oni što bi htjeli na vlast ne rade ništa ili ne rade dovoljno da zaustave propast ovoga naroda koji je sve izgubljeniji, izbezumljeniji, naroda koji se ubija jer ne može platiti račune, ne vidi rješenje osim da sebi oduzme život. Takvi na vlasti nam ne trebaju, takvi koji šute o jadu u kojem se narod nalazi, da imaju čojstva u sebi, sami bi otišli. Sami bi otišli i kad im na ulice izađu očevi tražeči pravdu za svoju ubijenu ili pretučenu djecu, a oni itekako dobro znaju ko su krivci. Naravno da znaju, budimo realni, ne lažimo se. Dok se oni ganjaju po kafanama, po budžacima i podižu cijenu jedne ruke koja će prevagnuti, nama je sve lošije. A i to ih zaboli, znaju da mi nismo Brazilci koji će reći dosta je, razgulite. Ili, nismo ni oni koji su svoje korumpirane političare bacali u kontejnere. Nismo, mi smo ušutkani strahom, jer ovdje je strah postalo opasno oružje jer se nalazi u rukama onih kojima nikada nije smjelo biti dopušteno da budu dio bilo kakve vlasti. Do kada će to biti tako, zavisi koliko je još u ljudima ostalo prostora za duranje. Naučeni na duranje, sabur, trpljenje, kako hoćete. Kad se to potroši, kad nestane straha da ćeš biti pretučen, da nećeš dobiti otkaz, da ti dijete neće ubiti, kad počnemo poštovati sebe, a ne njih kojima smo dali poluge vlasti da nam osiguraju normalan život, e tada će vlast služiti narodu, a ne narod njima. Dosta je ležanja na lovorikama i mljackanja slatkih bobica vlasti, meni je svih njih lično preko glave. Eto, kako god da se nagode, ko god da stane na čelo vlasti, ne bude li i radio za interese naroda, meni niti je mio niti drag. A čini mi se, polako, da se trzamo. Protesti građana koji traže da se pred lice pravde izvedu oni koji su pretukli mladića u naponu životne snage, elana, mogli bi, trebali bi, konačno vratiti dostojanstvo svima nama, a onima koji budu nardoni poslanici i plaćeni da rade za narod, možda konačno proradi strah od naroda, ako mu časno i pošteno ne budu služili. Eto, kad počnemo da im bez straha govorimo da su zglajzali u provođenju vlasti, možda nam bude sasvim okej. Dok šutimo, imaju pravo da nas tjeraju da trpimo. To je to.

Objavio: usn krajina