PETO GODIŠNJE DOBA: Samo jaši i ne sjaši

Doskočica: da vas nema, trebalo bi vas izmisliti, samo neka se ne odnosi na ovakav narod kao što smo mi, pa neka izmišljaju kakav god hoće. Mada vjerujem da bi negdje u dalekom svijetu neki vladari možda baš ovakve narodne mase poželio. Kandžijaju ga, on se ne rita, zakandžijaju na jače, on samo zahrže, ali nekako sebi u njedra, da ga gazda ne čuje. Ošinu na najjače, uzmu mu zadnju paru iz džepa, on samo odmahne glavom i izvali da i nije tako loše, jer uvijek može gore od goreg da ga zadesi. Onda mu vladari s vladama na oči rođene otimaju šta je preostalo, narodne mase i dalje stoički podnose, doduše malo k’o da se kočopere po društevnim  mrežama koje su im  vlastodršci i dopustili da imaju na šta pljuvati, pajel’tako? Sutradan uredno svi klimeknu glavama pred gazdinim posincima i pokćerkama koje su uvalili na itekako pretplaćena radna mjesta, preko leđa narodskih. I tako, samo nek’ ne puca i nek’ je živa glava. A kad smo kod pucanja, popucali smo po šavovima. Ali brajo, za vikati parole u korist dragih vođa, uvijek se nađe poneka bedevija. Bedevijama nije o glavi pitati vođe đe su pare, đe su milioni, ali hržu krljcima u gubicama, k’o da su im baš usta puna pravcatih zuba. Ko nas je kleo, dangubio svakako nije. Da ovaj šou naš svagdašnji gledaju na tevejcima rećemo dole u australijama i zelandima, vjerujem da bi se strmeknuli sa hridina ravno u dubine oceana, sve od smijeha.   Mada, najpametniji i najpismenitiji smo kad treba druge opanjkavati kakvi su. Pa nam redom svima ne valja niko živ, osim kad mu trebamo ići na noge da nam budu gazde. Eto, ključ je u gazdinstvu, sve mi se čini da mi bez gazde nad glavom ne znamo ni misliti ni živjeti, pa kad je tako, onda nek jašu, nek’ nikad ne sjašu.

Objavio: usn krajina