NOVA EVROPSKA ARHITEKTURA: Boles predlaže konfederaciju koja bi mogla promijeniti odnos EU-a, Britanije i Zapadnog Balkana

Bivši britanski političar Nick Boles predlaže Evropsku konfederaciju koja bi povezala EU, Britaniju, Ukrajinu i zemlje šireg evropskog prostora. Šta bi to značilo za BiH?

Bivši britanski konzervativni političar Nick Boles otvorio je jednu od zanimljivijih rasprava o budućnosti Evrope nakon Brexita. U eseju „Beyond Brexit: A New Deal for Britain, Ukraine and Europe“, objavljenom uz podršku britanskog think tanka Demos, predlaže stvaranje nove Evropske konfederacije koja bi povezala države Evropske unije sa zemljama koje nisu članice Unije, ali su politički, ekonomski i sigurnosno vezane za Evropu.

Ideja je ambicioznija od klasičnog modela pridruženog članstva, ali istovremeno ne predstavlja prijedlog za novo proširenje Evropske unije. Boles zapravo pokušava pronaći međuprostor između današnje EU, NATO-a i šireg evropskog političkog prostora – model u kojem bi države mogle dijeliti dio ekonomskih i sigurnosnih interesa, a da pritom ne moraju odmah postati članice svih evropskih institucija.

Ključna ideja jeste da se postojeća Evropska politička zajednica, poznata kao EPC, razvije u mnogo čvršću i institucionalno ozbiljniju Evropsku konfederaciju.

EPC je nastala 2022. godine kao široki forum koji danas okuplja evropske države članice i nečlanice Evropske unije radi razgovora o sigurnosti, energiji, migracijama i drugim pitanjima od zajedničkog interesa. Boles smatra da je taj format postao nedovoljan za novu evropsku stvarnost. Umjesto političkog foruma bez čvrstih obaveza, predlaže organizaciju zasnovanu na ugovorima, konkretnim pravima i međusobnim obavezama.

Britanija bi se približila Evropi – bez povratka u EU

U središtu prijedloga nalazi se Velika Britanija.

Boles, koji je bio konzervativni zastupnik od 2010. do 2019. godine i jedan od zagovornika blažeg modela Brexita, smatra da je sadašnji odnos Londona i Evropske unije dugoročno neodrživ. Njegova ideja ne predviđa jednostavno vraćanje Velike Britanije u EU.

Naprotiv, London bi ostao izvan Evropske unije, ali bi kroz novu konfederaciju dobio puno učešće na evropskom jedinstvenom tržištu za robu.

To je važna razlika.

Boles pokušava spojiti dvije stvari koje su nakon Brexita dugo predstavljane kao međusobno nespojive: britansku političku samostalnost i mnogo dublju ekonomsku integraciju s Evropom.

Istovremeno, takav pristup ne bi automatski značio slobodno kretanje ljudi, članstvo u Schengenu ili uvođenje eura. Upravo je to jedna od ključnih posebnosti prijedloga: ekonomska integracija bila bi dublja, ali ne bi nužno podrazumijevala kompletan paket obaveza koji dolazi uz članstvo u Evropskoj uniji.

Sigurnost bi bila druga polovina sporazuma

Još važniji dio Bolesove ideje odnosi se na odbranu.

Nova konfederacija ne bi bila samo ekonomski savez. Boles predlaže evropski sistem međusobnih odbrambenih obaveza po uzoru na NATO, pri čemu bi Velika Britanija i Ukrajina imale posebno važnu ulogu.

Za London bi pristup jedinstvenom tržištu bio povezan s većim sigurnosnim obavezama. Boles predlaže da Velika Britanija značajno poveća ulaganja u odbranu, uključujući izdvajanje od najmanje 3,5 posto BDP-a za obnovu svojih pomorskih kapaciteta i odbranu evropskog prostora.

Istovremeno, on ide još dalje: predlaže da britansko nuklearno odvraćanje dugoročno pruži zaštitu i drugim evropskim državama.

To bi predstavljalo veoma ozbiljnu promjenu evropske sigurnosne arhitekture. Britanija bi, umjesto da bude samo bivša članica EU-a koja sarađuje s Unijom, ponovo dobila centralnu ulogu u evropskoj sigurnosti – ali ovaj put izvan institucija EU-a.

Boles svoju ideju povezuje i s promjenama u odnosu Sjedinjenih Američkih Država prema Evropi. Njegova je polazna pretpostavka da Evropa više ne može dugoročno računati na američku vojnu dominaciju kao što je to činila decenijama nakon Drugog svjetskog rata.

Zato bi evropske države, prema njegovoj zamisli, morale preuzeti veći dio odgovornosti za vlastitu sigurnost.

Ukrajina kao vojna snaga nove Evrope

U Bolesovoj viziji Ukrajina nije samo buduća članica Evropske unije. Ona bi mogla postati jedan od stubova nove evropske sigurnosne strukture.

Kijev bi zadržao snažne oružane snage i nakon završetka rata, dok bi svoje ratno iskustvo i tehnološke kapacitete, posebno u oblasti bespilotnih sistema i drugih vojnih tehnologija, dijelio s evropskim partnerima.

Drugim riječima, Ukrajina bi iz perspektive ovog prijedloga bila istovremeno korisnik evropskih sigurnosnih garancija i jedan od njihovih budućih pružalaca.

To je značajan zaokret u odnosu na tradicionalnu sliku evropskog proširenja. Umjesto da se na Ukrajinu gleda isključivo kao na državu kojoj Evropa treba pružiti zaštitu, Boles je vidi i kao državu koja bi zbog iskustva stečenog u ratu mogla imati vlastitu sigurnosnu vrijednost za ostatak kontinenta.

A gdje je u svemu tome Zapadni Balkan?

Upravo ovaj dio prijedloga posebno je zanimljiv za zemlje Zapadnog Balkana.

Boles u svom tekstu problem evropskog proširenja posmatra zajedno s pitanjem sigurnosti. Evropska unija, prema njegovoj argumentaciji, želi integrirati Ukrajinu i zemlje Zapadnog Balkana, ali istovremeno postoji niz političkih i ekonomskih prepreka koje proces proširenja čine sporim i neizvjesnim.

Evropska konfederacija mogla bi, u takvom modelu, postati svojevrsni „drugi krug“ evropske integracije.

Države koje još nisu spremne za članstvo u EU-u ne bi morale decenijama čekati da se proces završi kako bi dobile dio koristi od evropske integracije. Mogle bi ranije dobiti pristup određenim ekonomskim i sigurnosnim mehanizmima, dok bi puno članstvo u EU-u ostalo odvojeno pitanje.

U Bolesovoj konkretnoj zamisli među državama izvan EU-a posebno se spominju Velika Britanija, Ukrajina, Norveška, Švicarska, Albanija i Srbija, dok širi koncept govori o povezivanju Evropske unije i evropskog „vanjskog prstena“.

Upravo zbog toga prijedlog je relevantan i za Bosnu i Hercegovinu.

Ne zato što je Boles izričito naveo BiH kao buduću članicu konfederacije, nego zato što bi se zemlja, ako bi takav model ikada bio prihvaćen i ako bi obuhvatio širi Zapadni Balkan, mogla naći u potpuno novom evropskom institucionalnom prostoru.

Šta bi to značilo za Bosnu i Hercegovinu?

Za BiH bi ovakav model mogao biti posebno zanimljiv zbog činjenice da se evropske integracije i sigurnosna pitanja u njenom slučaju već godinama prepliću.

Bosna i Hercegovina je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ali njen put prema punopravnom članstvu ostaje dug i politički složen. Istovremeno, zemlja nije članica NATO-a, iako sarađuje sa Savezom i nalazi se u njegovom sigurnosnom okruženju.

Ukoliko bi se jednog dana uspostavila konfederacija koja bi nudila dio ekonomskih koristi jedinstvenog tržišta i određene sigurnosne garancije državama koje nisu članice EU-a i NATO-a, za BiH bi se otvorio dodatni kanal evropske integracije.

To, međutim, ne bi predstavljalo zamjenu za članstvo u EU-u ili NATO-u.

Naprotiv, eventualna konfederacija mogla bi postati međufaza ili paralelni okvir koji bi državama omogućio da se politički, ekonomski i sigurnosno još snažnije vežu za evropski prostor dok traje proces punopravne integracije.

Za Bosnu i Hercegovinu to bi moglo biti značajno i zbog geopolitičkog položaja. Zemlja se nalazi u prostoru koji je već dio evropske sigurnosne arhitekture, ali još nema formalni status koji bi joj omogućio da koristi sve njene mehanizme.

Ideja koja pokušava riješiti nekoliko problema odjednom

U tome i jeste osnovna logika Bolesovog prijedloga.

Umjesto da se posebno rješavaju britanski odnosi s EU-om, evropska sigurnost, budućnost Ukrajine i proširenje na Zapadni Balkan, on pokušava sve te probleme povezati u jedan politički dogovor.

Britanija bi dobila dublji pristup evropskom tržištu.

Evropska unija bi dobila veću britansku vojnu ulogu.

Ukrajina bi dobila čvršću vezu s Evropom i sigurnosni okvir, ali i mogućnost da vlastite vojne kapacitete stavi u službu evropske sigurnosti.

Države Zapadnog Balkana dobile bi potencijalni prostor za dublju integraciju bez čekanja na formalni završetak pregovora o članstvu.

A Evropa bi dobila pokušaj da izgradi sigurnosni sistem koji bi u većoj mjeri mogao funkcionirati i u slučaju smanjenog američkog angažmana.

Ali između ideje i stvarnosti postoji ogroman prostor

Upravo zato ovu inicijativu ne treba predstavljati kao novu evropsku politiku koja će uskoro biti provedena.

Za sada je riječ o političkoj ideji bivšeg britanskog političara i eseju koji je objavio Demos. Boles poziva britanskog premijera Andyja Burnhama da upravo takvu viziju ponudi evropskim liderima; nije riječ o odluci britanske vlade niti o dogovoru s Evropskom unijom.

Put od ideje do međunarodnog ugovora bio bi izuzetno složen.

Evropska unija bi morala pristati da dio prednosti jedinstvenog tržišta proširi izvan sadašnjeg institucionalnog modela. Države članice morale bi prihvatiti nove sigurnosne obaveze. Velika Britanija bi morala povećati izdvajanja za odbranu i prihvatiti dugoročne obaveze prema evropskim partnerima.

Posebno osjetljivo pitanje bilo bi kako bi se takav sistem odnosio prema NATO-u.

Boles ne predlaže nestanak NATO-a. Naprotiv, njegov koncept polazi od ideje da bi NATO trebalo postati više evropski vođena alijansa, dok bi nova konfederacija omogućila da evropske države izvan EU-a budu čvršće uključene u ekonomsku i sigurnosnu strukturu kontinenta.

Zato ovo nije prijedlog za novu Evropsku uniju, niti za novi NATO.

To je pokušaj da se između njih i oko njih izgradi šira evropska arhitektura.

Povratak ideje stare više od tri decenije

Zanimljivo je da Bolesova ideja nije potpuno nova.

On podsjeća na prijedlog francuskog predsjednika Françoisa Mitterranda iz vremena neposredno nakon pada Berlinskog zida. Mitterrand je početkom 1990-ih govorio o stvaranju evropske konfederacije koja bi okupila države kontinenta u zajedničku organizaciju za razmjenu, mir i sigurnost.

Kasnije je sličnu ideju, u nešto drugačijem obliku, ponovo otvorio bivši italijanski premijer Enrico Letta.

Francuski predsjednik Emmanuel Macron potom je zagovarao stvaranje Evropske političke zajednice, koja je 2022. godine i uspostavljena.

Boles sada tvrdi da je vrijeme da se taj koncept podigne na viši nivo.

Njegova poruka je jednostavna: ako se evropski sigurnosni i politički prostor mijenja, onda se moraju mijenjati i institucije koje su nastale u potpuno drugačijim okolnostima.

Za Bosnu i Hercegovinu, ali i za cijeli Zapadni Balkan, upravo je taj dio priče možda najvažniji.

Ako bi se Evropa zaista odlučila za model u kojem se članstvo ne bi više posmatralo kao jedina stepenica prema ekonomskom i sigurnosnom uključivanju u evropski prostor, zemlje regiona mogle bi dobiti novu mogućnost.

Ali zasad je riječ upravo o tome – mogućnosti.

Bolesov prijedlog pokazuje da se u Evropi sve ozbiljnije razmišlja o tome kako prevazići podjelu na članice i nečlanice, posebno u vremenu rata u Ukrajini, promijenjenog odnosa Washingtona prema evropskoj sigurnosti i sporog procesa proširenja EU-a.

Hoće li ta ideja ostati samo politički koncept ili će prerasti u novu evropsku instituciju, tek treba vidjeti. No, činjenica da se o budućnosti Evrope sve više govori kroz pojmove „šireg kruga“, „vanjskog prstena“ i sigurnosnog povezivanja izvan granica Evropske unije pokazuje da se evropska arhitektura ponovo nalazi pred velikim preispitivanjem.

EU Nick Boles Zapadni Balkan