PRESUDE EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA PONIŠTAVAJU EFEKTE AGRESIJE NA NAŠU ZEMLJU: Osporavanje presuda predstavlja produženje ili nastavak agresije

“Činjenica je da su u slučaju podnošenja žalbe na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu ‘Kovačević protiv BiH’ najtiše one politike koje su u svojoj kritici bile najglasnije u vezi s revizijom presude za genocid u predmetu ‘BiH protiv Srbije i Crne Gore’.

Ova ‘grobna tišina’ najbolja je potvrda licemjernog karaktera upravo takvih politika”, potcrtava pravni ekspert Sifet Kukuruz.

Ocjenjuje da snaga kritike tih politika u slučaju revizije tužbe za genocid i dubina tišine u slučaju podnošenja žalbe na presudu u predmetu “Kovačević protiv BiH” pokazuje svu raskoš njihove hipokrizije.

“Presude Evropskog suda za ljudska prava poništavaju efekte agresije na RBiH i svako osporavanje takvih presuda, a posebno ono koje je sponzorisano od političkog rukovodstva države koja je izvršila agresiju na RBiH, predstavlja ustvari nastavak agresije. Ali, ono što građane BiH treba posebno da brine jeste i stavljanje pojedinih politika u BiH u službu agresije i zločina.

Presuda Evropskog suda za ljudska prava je napor da se poništi zločin, a žalba na presudu je pokušaj da se samom zločinu i njegovim rezultatima osigura pravna forma i važenje.

Izjavljivanje žalbe na presudu Evropskog suda za ljudska prava poništava deklarativno i krajnje licemjerno zalaganje za građansku državu BiH onih politika koje su danas u vlasti, a koje su se vrlo često javno samoodređivale i deklarisale pionirima građanske ideje.

Kao što to kroz historiju često biva, i danas se potvrđuje istinitost misli da svaka ideja, koncept, platforma i program, više liči na ljude koji je sprovode nego na ideje i principe koje proklamira i na koje se poziva.

Tako i danas ovdašnji pioniri građanske ideje, liberalizma i ljudskih prava postaju grobari upravo te ideje.

Očito je da podnošenje žalbe na presudu u konkretnom slučaju za glavni cilj ima očuvanje učinaka agresije, genocida, etničkog čišćenja i drugih oblika masovnih zločina počinjenih u BiH.

S obzirom na činjenicu da se presudom efekti agresije i zločina eliminišu iz pravnog postojanja, jasno je da su politike koje se tome protive, kroz podnošenje žalbe ili prešutno odobravanje njenog podnošenja, na stanovištu da je zločin potrebno nagraditi kroz uspostavu organizacije države koja baštini duh zločina.

Podnošenje žalbe potvrđuje opredjeljenje politika koje su sponzorisale, ali i politika koje su realizirale njeno podnošenje, za daytonska rješenja.

Žalba je jasan dokaz protivljenja evropskoj perspektivi BiH i negacija briselskih rješenja, što ukazuje da u BiH, ali i u njenom neposrednom okruženju, postoje, žive i svoju novu priliku čekaju politike kojima su dejtonska ‘rješenja’ pravno i civilizacijski prihvatljiva.

Politike koje su se opredijelile za podnošenje žalbe iskazale su nedvosmislenu podršku i opredjeljenje za rješenja koja su rezultat zločina i protivpravne upotrebe sile.

Tako se u konkretnom slučaju žalba na presudu, umjesto pravnog lijeka, pokazuje kao nastavak terapije kojoj je krajnji cilj eutanazija BiH.

Međutim, BiH i njeni građani, ali i Evropski sud za ljudska prava su do sada pokazali da imaju snage poraziti sile tame i mraka, bez obzira na njihovo lažno blještavilo, što će neminovno biti i u ovom slučaju, jer Evropski sud odlučuje na osnovi evropskog prava, a ne evropske politike.

Ipak, važno je da historija zabilježi i svoj žig stavi na politike koje su bile protivnici BiH kao moderne evropske države”, naveo je Kukuruz.

[slobodna bosna]

Objavio: usn krajina