GENETSKE PREDISPOZICIJE NISU JEDINI RAZLOG: Opsežna studija potvrdila 15 faktora rizika oboljenja od demencije

Znanstvenici Univerziteta u Exeteru i onog u Maastrichtu identificirali su širok raspon faktora rizika za demenciju mladih i odbacili tezu da je genetika jedini uzrok ovog stanja. Ujedno su postavili temelje za nove strategije prevencije. Opsežna studija objavljena u časopisu JAMA Neurology utvrdila je 15 faktora rizika koji su slični onima za kasni početak demencije, ali je prvi put ukazala na to da je moguće smanjiti rizik od demencije mladih ciljanjem zdravstvenih i životnih navika. Na globalnoj razini svake godine oko 370.000 mladih oboli od demencije.

Izolacija, pretjerana konzumacija alokohola, nedostatak vitamina D, moždani udar

Znanstvenici su pratili više od 350 hiljada sudionika mlađih od 65 godina u Velikoj Britaniji i procijenili širok raspon faktora rizika – od genetskih predispozicija do uloge načina života i okoline. Otkrili su da niže formalno obrazovanje, niži socioekonomski status, genetske varijacije, navike, poput pretjerane konzumacije alkohola te socijalne izolacije udružene sa zdravstvenim problemima, uključujući nedostatak vitamina D, depresiju, moždani udar, oštećenje sluha i srčane bolesti, značajno povećavaju rizik od demencije mladih.

Dr. Stevie Hendriks, istraživač sa Univerziteta u Maastrichtu, rekao je da demencija u mlađoj dobi ima vrlo ozbiljan utjecaj jer pogođeni ljudi obično imaju posao i djecu o kojoj se trebaju brinuti.

– Često se pretpostavlja da je uzrok genetski, ali u mnogo slučajeva zapravo ne znamo tačno koji je. Zato smo željeli istražiti i druge rizikofaktore – kaže dr. Hendriks.

– Već smo iz istraživanja na ljudima koji razviju demenciju u starijoj dobi znali da postoji niz promjenjivih faktora rizika. Osim fizičkih faktora, mentalno zdravlje također ima važnu ulogu, uključujući izbjegavanje kroničnog stresa, usamljenosti i depresije. Iznenadila me činjenica da je to vidljivo i u slučaju demencije mladih, ali dobra je vijest da to može ponuditi mogućnosti za smanjenje rizika i u ovoj skupini – istakao je profesor Sebastian Köhler sa Univerziteta u Maastrichtu.

Objavio: usn krajina